Znate šta? Ukoliko ste udomili ili kupili mačku kao svog ljubimca nadajući se da stvarno ima devet života, to na vašu žalost nije tačno. Neophodno je da vlasnik uradi sve što je u njegovoj moći da bi zaštitio zdravlje mačke. Ukoliko se pitate koja je ključna stvar koju možete da uradite po tom pitanju, odgovor je pravovremena i redovna vakcinacija.
Vakcine štite mačke od mnogobrojnih bolesti koje su najčešće uzrokovane parazitima i bakterijama, a istovremeno pomažu u izgradnji imunog sistema vašeg ljubimca
Često pitanje koje vlasnici mačaka postavljaju je: Da li moramo vakcinisati mačku koja je uvek u kući ili stanu i nikada ne izlazi napolje?
Odgovor u određenoj meri zavisi od zemlje u kojoj vlasnik živi. Iako veliki broj vlasnika mačaka nije upućen u to, pojedine države imaju obavezujuće zakone vezane za određene tipove vakcina za mačke, poput vakcine protiv besnila koja je obavezna u velikom broju država. Pored toga postoje i vakcine koje ne moraju biti obavezne, ali ih veterinari preporučuju jer predstavljaju najbolju moguću preventivu, čak i za mačke koje ne provode vreme napolju. Problem je što pojedine zaraze u životni prostor mogu doneti i vlasnik ili ukućani pa je proaktivno delovanje nešto čime možemo zaštititi ljubimca. Ne kaže se bez razloga “radoznalost je ubila mačku“, ukoliko se desi da mačka iskoristi priliku i “šmugne“ kroz otvorena vrata ili prozor, vakcine koje je prethodno dobila će je zaštititi od eventualnih zaraza kojima bi bila izložena napolju.
Vrste vakcina za mačke
Postoji nekoliko grupa vakcina za mačke i te grupe su napravljene po prioritetima.
Prva grupa su vakcine koje veterinari preporučuju svim vlasnicima mačaka prilikom prvog dolaska i njih smatraju esencijalnom zaštitom vašeg kućnog ljubimca.
U tu grupu ubrajamo:
- Vakcina protiv besnila (kao što smo rekli, u nekim zemljama je zakonski obavezna). Ukoliko se pojave simptomi besnila kod mačke, to gotovo uvek rezultira smrću. Takođe ono što je bitno reći je da ujed inficirane mačke prenosi besnilo na ljude. Ovo oboljenje izaziva neurološke poremećaje koji jako brzo dovode do smrtnog ishoda. Predstavlja verovatno najbitniju vakcinu
- Vakcina protiv mačjeg parvovirusa ili panleukopenije (FPV). Ovaj virus se prenosi fekalnim putem i mačke ga nose nekoliko dana. Opstaje dugo u okolini pa je ukoliko se uspostavi dijagnoza potrebna temeljna dezinfekcija.
Simptomi - povišena temperatura, povraćanje i proliv, nemogućnost uzimanja vode i hrane, snižen broj leukocita... Treba napomenuti da zaražavanje može biti i asimptomatsko. Ukoliko se zarazi mačka koja nosi mačiće, to može nepovoljno uticati na razvoj mačića po rođenju, naročito na njihov mozak i nervni sistem. Terapija ne postoji, jedini što može da se uradi je da se pruži nega i pomoć pri uzimanju hrane, kao i davanje antibiotika da bi se sprecile dodatne infekcije. Kako je smrtnost dosta visoka (između 25-90%), vakcina kao preventiva je najbolje rešenje. Prva doza bi trebalo da se da mački između 9. i 11. nedelje života, i potrebna je revakcina u određenim vremenskim intervalima. Vakcina protiv ovog tipa virusa daje dugotrajnu i jaku zaštitu i gotovo onemogućava da se mačka zarazi.
- Vakcina protiv mačjeg virusnog rinopneumonitisa (FVR) poznatog i kao mačji herpes tip 1 (FHV-1). Ovaj tip virusa se najčešće prenosi preko sekreta iz usta, očiju ili nosa zaražene mačke. Neke mačke su samo nosioci, mogu da zaraze druge mačke, a nikad ne razvijaju simptome. Ne prenosi se na pse i ljude.
Simptomi: napadi kijavice, curenje iz nosa i očiju, konjuktivitis, zapušenost, gubitak apetita...
Nakon zaražavanja mačka do kraja života nosi virus u sebi, a lečenje je usmereno na ublažavanje i lečenje simptoma. Kao i u prethodnom slučaju, jedini pravi način da se spreči zaražavanje je pravovremena vakcinacija koja će smanjiti u velikoj meri verovatnoću zaražavanja ili u slučaju zaraze smanjiće jačinu simptoma i dužinu trajanja infekcije.
- Vakcina protiv mačjeg kalici virusa (FCR). Kalici virus je česta respiratorna bolest kod mačaka. Virus napada respiratorne puteve, pojavljuju se čirevi u ustima i crevima. Simptomi - gubitak apetita, curenje iz ociju i nosa, pojava čireva, upala pluća i poteškoće pri disanju, malaksalost...
Oporavak mačke zavisi od ozbiljnosti simptoma, mačke sa lakšim oblikom upale pluća se oporave za 3-4 dana, dok s druge strane ozbiljna upala pluća može ugroziti život zaražene mačke. Iako se preporučuje, vakcina nije u potpunosti suzbila pojavu kalici virusa. Ipak i dalje je najbolja preventiva za vašu mačku i može da kontroliše simptome ukoliko se uopšte pojave nakon zaražavanja.
Druga grupa vakcina su one koje veterinari na neki način smatraju opcionim i preporučuju vakcinisanje njima u zavisnosti od izloženosti izvorima zaraze.
Neke od vakcina koje pripadaju toj grupi su:
- Vakcina protiv mačje hlamidije. Ova bakterijska infekcija se u najvećem broju slučajeva javlja na očima. Simptomi koji se javljaju pri ovoj infekciji su suzne oči, kijavica, kašalj, iscedak iz očiju, otežano disanje, upala pluća, nedostatak apetita... U pitanju je dosta zarazno oboljenje jer nije neophodan direktan kontakt zaražene i zdrave mačke. Bakterija se kijanjem i kašljanjem prenosi vazduhom i zadržava na različitim predmetima. Vakcina ne pruža potpunu zaštitu od zaražavanja, ali u velikoj meri sprečava ili potpuno onemogućuje pojavu opasnijih simptoma koji mogu imati izrazito nepovoljan uticaj na zdravlje mačke.
- Vakcina protiv mačje leukemije (FeLV). Mačke se virusom leukemije zaražavaju u materici ako je majka nosilac virusa, a mogu se inficirati preko mleka. Može se preneti sa mačke na mačku samo ako su dugo u bliskom kontaktu jer se nalazi u pljuvački i veoma brzo umire kad je izvan tela. Simptomi su blago povišena temperatura ubrzo nakon zaražavanja što najčešće prođe neprimetno, a nakon toga se može desiti da se novi simptomi ne pojave i do 5 godina. Kada i ukoliko se pojave dalji simptomi, jedan deo mačaka može razviti tumore u raznim organima, a drugi deo razvija probleme poput anemije i brojnih infekcija je narušavaju imunitet mačke. Vakcine protiv mačje leukemije po procenama imaju efikasnost do 70-80%. Preporuka je da se mačke testiraju pre vakcinacije jer vakcina nema efekta ako je mačka već zaražena.
- Vakcina protiv bordetellose. Ovo je bakterijska infekcija koja zahvata respiratorne organe. Rizična grupa su mačke koje imaju lošiji imunitet jer sama infekcija često prođe bez posledica na zdrave mačke.
Simptomi su kašalj i kijanje, temperatura, curenje iz očiju..Ukoliko veterinar na osnovu podataka koje mu vlasnik da proceni da bi mačka eventualno mogla biti izložena ovom tipu zaraze onda preporučuje vakcinu. Vakcina se daje prskanjem u nos i preporučuje se i revakcina ukoliko je mačka u kontaktu sa drugim mačkama napolju.
Kada vakcinisati mačku?
Prve vakcine mačka treba da dobije već između 6 i 8 nedelja po rođenju. To će često biti i prva poseta veterinaru pri kojoj će biti proverena uhranjenost mačeta i trebalo bi da budu urađeni testovi na mačju leukemiju, kao i test stolice na parazite. Tada bi veterinar trebalo da predoči raspored vakcinacije i da preporuči koje vakcine bi mačka trebalo da primi i u kom periodu. Tako već u ovom periodu vaš ljubimac može biti vakcinisan protiv hlamidije, kalici virusa, panleukopenije (mačji štenećak)...
U periodu starosti između 9 i 11 nedelja, poseta veterinaru bi trebalo da obuhvata kontrolu prisustva parazita i tada se često započinje prevencija pojave srčanog crva i pojave buva. Ukoliko to nije obavljeno pri prvoj poseti, mačka bi trebalo da bude vakcinisina protiv panleukopenije i većina veterinara preporučuje vakcinu protiv mačjeg herpesa u tom periodu.
Najčešće veterinari sledeći pregled zakazuju za 4 nedelje, tom prilikom obavljaju pregled i proveravaju eventualno prisustvo parazita i po prethodno napravljenom planu nastavljaju vakcinaciju. Mačka tada može dobiti prvu dozu vakcine protiv mačje leukemije ukoliko je veterinar procenio da je to potrebno. Takođe, ukoliko je prethodno dobila prve doze, mačka će biti revakcinisana protiv kalici virusa i panleukopenije i mačjeg herpesa.
Naredne posete se dalje dogovaraju sa veterinarom i prilikom sledećeg dolaska mačka bi trebalo da bude vakcinisana protiv besnila (obavezna vakcina za sve čipovane mačke), kao i da dobije finalnu dozu vakcine protiv mačjeg herpesa.
U zavisnosti od vakcina koje su u pitanju, veterinar će dati savet vezan za revakcinaciju odraslih mačaka. Najčešće je u pitanju period od jedne do tri godine koji protiče pre nego što odrasle mačke treba da obnove svoju zaštitu.
Navedeni primer nije striktno pravilo koga će se držati svi veterinari. Svaki veterinar ima svoj stav po pitanju rasporeda kojim vakciniše pacijente kao i vezano za dodatne procedure poput ispitivanja ili testiranja. Zato je potrebno da vlasnici nađu veterinara u kog će imati poverenja i sa kojim će napraviti plan vezan za vakcinaciju kog će se u narednom periodu pridržavati.
Da li postoje rizici pri vakcinaciji mačaka?
Vakcinacija kod mačaka generalno nosi sa sobom jako malo rizika. Ukoliko postoji razlog za oprez vezan za konkretnog ljubimca, veterinar će dati savet vlasniku vezan za eventualne mere opreza.
Što se tiče karakterističnih, prolaznih posledica vakcinacije tu su:
- Nesvestica
- Proliv
- Povraćanje
- Gubitak apetita
- Otečenost oko mesta uboda
- Groznica
- Drhtavica
S obzirom na to da vakcine stimulišu imuni sistem, postoji rizik ,koji je jako mali, da mačka razvije neku od autoimunih bolesti. Ako gledamo broj ljubimaca koji su vakcinisani i uporedimo sa brojem onih kod kojih se razvila auto imuna bolest, vidi se da je taj procenat na nivou statističke greške.
Većina mačaka neće osetiti nikakve posledice vakcinacije. Ipak, ukoliko vlasnik posumnja da mačka ima nuspojave vezane za vakcinu, poželjno je da kontaktira veterinara koji će proceniti da li je to stvarno i slučaj i sprovesti odgovarajuću negu.
Šta je zaključak?
Velika većina veterinara i stručnjaka za životinje slaže se da koristi od vakcinacije daleko nadmašuju eventualne rizike, naročito kod mladih životinja. Kao što smo videli, postoji veliki broj potencijalnih oboljenja kojima mačka može biti izložena tokom života i koja u velikoj meri mogu narušiti njeno zdravlje i kvalitet života, a u najgorem slučaju dovesti do smrti. Pojedine vakcine štite ljubimca u potpunosti, neke druge štite tako što u velikoj meri smanjuju mogućnost zaraze ili smanjuju jačinu eventualnih simptoma. Neke vakcine će veterinar preporučiti za svaku mačku, neke druge će preporučiti samo ako proceni da postoji rizik da se ljubimac zarazi.
Razlozi vakcinacije mačaka nisu različiti od razloga vakcinacije ljudi
Odnos roditelj – dete bi trebalo da bude sličan odnosu vlasnik – ljubimac vezano za ovu temu. Ako želimo da provedemo dug period sa našim ljubimcem i da on doživi duboku starost u dobrom zdravlju, potrebno je ispratiti procedure i obaviti vakcinaciju u skladu sa planom koji će stručno lice odrediti.
