Verovatno Vam je poznata situacija gde ste došli u Vašu omiljenu lokalnu prodavnicu hrane za kućne ljubimce, stojite u prolazu između rafova, a sa svih strana ste okruženi raznobojnim pakovanjima različitih brendova hrane za mačke. I što je najzanimljivije većina opisa na tim pakovanjima tvrdi da je najbolji izbor za Vašeg ljubimca. Živimo u vremenu marketinga, gde dobra reklama prodaje i najgore proizvode. To je naročito vidljivo kod ljudi i njihove hrane, jer je ovo moderno doba gde ljudi žele da obrate pažnju na zdrav život i zdravu ishranu. Taj princip se preliva u druge oblasti, pa tako i kod hrane za mačke, pa se zbog bolje prodaje koriste lepljive i zvučne reči kojima se privlače kupci. Sigurno ste primetili koliko se različitih vrsta mačje hrane reklamira sa “premium“ ili “super premium“. Složićemo se da je teško da toliki procenat mačje hrane koja se pronađe u prodavnicama bude tako visokog kvaliteta.
Obzirom na to da naši mali ljubimci ne znaju da čitaju i tako procene koja je hrana odgovarajuća, neophodno je da vlasnik svojom posvećenošču pronađe ono što je najbolje. Ovakvi izbori imaju dugoročan uticaj na zdravlje, kvalitet, a samim tim i dužinu života mačaka.
Kako proceniti koja je najbolja hrana za mačke?
Za početak, isključite se od blještavih natpisa poput “Premium hrana za mačke“, “Najkvalitetnija hrana za mačke“ i sličnih i svoju odluku donesite na osnovu istraživanja, iskustava drugih, saveta veterinara i pre svega na osnovu sastojaka koje određena pakovanja hrane sadrže. U daljem tekstu ćemo proći kroz nekoliko osnovnih tipova hranljivih materija od kojih bi trebalo da se u osnovi sastoji dobro izbalansirana mačja ishrana.
Proteini životinjskog porekla
Mačke su mesožderi! Zbog toga su proteini životinjskog porekla prva stvar koju moraju da imaju u svojoj ishrani. Mačke većinu neophodnih amino-kiselina mogu dobiti preko ovih proteina. Proteini predstavljaju osnovnu jedinicu građe njihovih organa, tkiva, tetiva, dlake, kože, krvi i mišića. Pored toga, bitan su deo enzima, hormona i antitela koje mačke imaju. Izbalansirana mačja ishrana mora u svojoj osnovi imati životinjske proteine, pogotovo iz mesa ćurke, pileta, govedine, ribe i jaja. Na ovaj način ćete svom ljubimcu pomoći da obavi bržu regeneraciju tkiva i ćelija i učiniti njihove kandže i dlaku jakim i zdravim.
Masti životinjskog porekla
Masti životinjskog porekla su glavni izvor energije kod mačaka. Postoje i dobre i loše masti, naravno podrazumeva se da su mačkama potrebne one koje su dobre. Dobre masti su one koje se prirodno mogu naći kod mesa ili ribe, a u istoj ravni su i masne kiseline (omega 3, omega 6, koje imaju povoljan uticaj na zdravlje mačaka). Masti pomažu mačkama da održe temperaturu tela, daju joj neophodnu energiju i pomažu kod absorbcije vitamina. Obzirom na to da mačke samo kroz ishranu mogu uneti dobre masti u svoje telo, veoma je važno da vlasnici svom ljubimcu daju hranu koja je bogata omega 3 i omega 6 masnim kiselinama.
Ugljeni hidrati u mačijoj ishrani
Ovaj element ishrane mačaka se ne viđa uvek među osnovnim elementima neophodnim za izbalansiranu ishranu. Ipak i pored toga, ugljeni hidrati imaju bitnu ulogu u razvoju mačaka i njihovog tela. Omogućavaju izvor energije koji se lako vari i trebalo bi da u određenom procentu budu prisutni u svim vrstama hrane za mačke. Mačke neophodnu dozu ugljenih hidrata mogu dobiti iz žitarica poput pšenice ili pirinča. Obzirom na činjenicu da su ove žitarice jako često jedan od dodatnih sastojaka u mnogim vrstama vlažne hrane kod mačaka, one su kao izvor ugljenih hidrata prethodno tretirane na način da omoguće lakše varenje i absorbciju u telu mačke.
Neobrađene žitarice je poželjno izbegavati jer same po sebi sadrže određene sastojke koji nemaju dobra nutritivna svojstva.
Voda u ishrani mačaka
Mačke konzumiraju manje vode nego što im je potrebno. Oko 70 procenata tela mačke je u stvari voda.
Voda je od velikog značaja za mačke jer pomaže da se obavi dobra distribucija hranljivih materija u telu, zatim pomaže u održavanju temperature tela, pomaže izbacivanju toksina i generalno poboljšava funkcionisanje celog metabolizma.
Vlažna hrana za mačke, pored toga što sadrži visok procenat životinjskih proteina, sadrži gotovo 80 procenata vode i kao takva predstavlja dobar način hidratacije. Ipak i pored uvođenja vlažne hrane u ishranu mačke, uvek treba da bude dostupna i činija sa svežom vodom kojom se mačka može poslužiti.
U prošlosti su mačke živele u prirodnim okruženjima u kojima je pristup čistoj vodi za piće bio ograničen. Zbog toga su se kroz evoluciju mačke prilagodile tome tako što su većinu vode za piće unosili kroz hranu koju jedu.
Vitamini u mačijoj hrani
Kao što je poznato, vitamini su od vitalnog značaja za sve sisare pa tako i za mačke. Pritom je od značaja znati koji je odnos unetih vitamina u telo optimalan. Većina vitamina se sintetiše od sirovih materijala koji se mogu pronaći u mačjoj hrani, zbog čega se i može reći da je dobro izbalansirana ishrana kod mačaka ključ za njihovo dobro zdravlje.Vitamini u ishrani mačaka:
- Vitamin A je ključni faktor koji utiče na dobar imuni sistem mačaka. Takođe, ima veliki uticaj na vid. Vitamin A se skladišti u masnom tkivu i u jetri. Preterane količine vitamina A u ishrani mačaka bi mogle biti toksične i zbog toga bi dodaci ishrani u vidu suplemenata sa ovim vitaminom trebalo da se obavljaju pažljivo i uz konsultacije sa veterinarom.
- Vitamin D je najbitniji element za balansiranje i održavanje kalcijuma i fosfora u telu mačke. Poznat je i kao “vitamin sunca“ jer se njegovo bolje sintetisanje dovodi u vezu sa boravkom na suncu. Ima značajnu ulogu u pravilnom razvoju i funkcionisanju kostiju, nerava i mišića.
- Vitamin B1 je vitamin čiji se uticaj najviše ogleda u omogućavanju u dobroj absorbciji i pravilnom raspoređivanju ugljenih hidrata. Pored toga, utiče i na normalan rast mačke i na pravilnu transmisiju neuroloških impulsa.
- Vitamin B2 (Riboflavin) je vitamin neophodan za pravilan rast i dobro opšte zdravlje mačke. Pomaže telu da razlaže ugljene hidrate, proteine i masti neophodne za stvaranje energije i omogućava najbolje moguće iskorišćenje kiseonika. Ovaj, jedan od najbitnijih vitamina za mačke, takođe ima veliki uticaj na kvalitet kože i dlake Vašeg ljubimca. Neki od simptoma nedostatka vitamina B2 su promene na koži oko očiju kod mačke ili neki oblik promena u stomaku mačke.
- Vitamin B3 (Niacin) je vitamin koje mačke lako izbacuju kroz urin i koji se zbog toga mora dodavati mačkama kroz ishranu da bi zadržao neophodni nivo. Utiče na kvalitet nervnog sistema, kvalitet kože i na dobro funkcionisanje probavnog sistema.
- Vitamin B6 (Pirodoksin) se teško skladišti u mišićnom tkivu mačke, zbog čega je mačkama neophodan stalan izvor ovog vitamina kao bi se održao neophodan nivo. Vitamin B6 je jako bitan za održavanje kvalitetnog imunog sistema mačke, kao i za dobru funkciju crvenih krvnih zrnaca. Što više proteina mačka unese u telo, potrebno je više vitamina B6 koji će omogućiti metabolizmu da pravilno rasporedi unete proteine. Pomaže u razlaganju ugljenih hidrata, proteina i masti putem čega se proizvodi neophodna energija u telu i obavlja pravilna distribucija kiseonika. Znaci nedostatka vitamina B6 su depresija kod mačke, grčevi, lezije i oboljenja bubrega. Ipak, treba napomenuti da su retki slučajevi nedostatka ovog vitamina.
Minerali u mačijoj ishrani
Slično onome što smo rekli za vitamine, minerali su takođe neophodni za funkcionisanje sisara, a samim tim i mačaka. Utiču na enzime, PH balans, protok i raspoređivanje unetog kiseonika kao i hranljivih materija.
Postoji nekoliko minerala koji se smatraju esencijalnim za dobro zdravlje mačke.
- Gvožđe je mineral koji se može pronaći u jetri, mesu sa malim procentom masti poput piletine, ćuretine bez kože, crvenom mesu sa kog je skinuta masnoća, u žitaricama celog zrna, mahunarkama itd. Većina hrane koja se može pronaći u pet shopovima sadrži određene količine gvožđa koje su neophodne za balansiranu ishranu mačke. Nedostatak gvožđa koji je uzrokovan bolestima ili parazitima može učiniti vašeg ljubimca veoma slabim i dovesti do anemije.
- Kalcijum je mineral koji pomaže stvaranju mleka u telu mačaka kojim hrani svoje mačiće. Ishrana u kojoj je kalcijum zastupljen u odgovarajućoj meri ima povoljan uticaj na opšte zdravlje mačke. Nalazi se u mlečnim proizvodima, kostima, jajima, mahunarkama. Pomaže telu da funkcioniše na optimalan način i to tako što utiče na:
- rast i formiranje kostiju
- dobru koagulaciju
- kontrakcije mišića
- transmisiju nervnih impulsa
- Magnezijum pomaže mačkama da absorbuje vitamine i druge minerale na odgovarajući način. Takođe, neophodan je za pravilan razvoj kostiju, funkciju enzima i produkciju proteina u telu mačke. Magnezijum se nalazi u žitaricama, mleku, ribu, pšeničnim klicama itd. Nedostatak magnezijuma je redak poremećaj, zbog toga se najčešće ne nalazi u formi suplementa u ishrani mačaka, već se nalazi u hrani za mačke u vidu sastojaka koji se u njoj nalaze.
- Natrijum ima značajnu ulogu u transferu hranljivih materija do ćelija i uklanjanje štetnih elemenata. Po nekim istraživanjima, neophodno je da suva hrana za mačke sadrži makar 0.2% natrijuma koji će pospešiti normalan rast i razvoj mačke. Ukoliko neka hrana ima više natrijuma nego što je potrebno, to može privremeno povećati žeđ kod mačke kao i unos vode. Povoljno je to što se višak natrijuma kod mačaka izbacuje kroz urin.
Osnovna podela hrane za mačke
Jedno od pitanja koje odoleva zubu vremena i prenosi se kroz generacije, poput onog o tome koji je smisao života, je pitanje sa kojim je upoznata većina veterinara i vlasnika mačaka: Da li je za mačke bolje da u ishrani preovladava suva ili vlažna hrana?
Neslaganja oko ovo teme među ljubiteljima mačaka, ali i veterinarima su na nivou onih oko političkih opredeljenja ili religije.
Ipak, preovladava mišljenje da je vlažna, konzervirana hrana zdravija za mačke i da treba da preovladava u ishrani u odnosu na suvu hranu.
Osnovni argumenti za ovo su:
- mačke ne mogu na najbolji način da svare i obrade veće količine ugljenih hidrata pa obzirom da je ishrana bazirana na vlažnoj hrani manje oslonjena na ugljene hidrate u odnosu na ishranu suvom hranom, ona je pogodnija za mačji organizam. Iz ovog razloga ishrana bazirana na suvoj hrani često dovodi do gojaznosti mačaka kao i do pojave dijabetesa, dva učestala i važna zdravstvena problema.
- drugi razlog je što mačke koje jedu suvu hranu uglavnom ne unose dovoljno vode u organizam što može dovesti do hroničnih bolesti bubrega i urinarnog trakta. Ishrana vlažnom hranom omogućuje bolju hidriranost mačaka i smanjuje rizik od ovih oboljenja
Iako ovi argumenti zvuče potpuno razumno, u prošlosti se često ispostavljalo da su hipoteze postavljane u medicini bile pogrešne. Da bi bili sigurni šta je najbolje, potrebno je detaljnije analizirati i dovesti u pitanje argumente i tako doći do zaključka koji je način ishrane bolji.
Mačke i ugljeni hidrati
Debata o štetnosti ugljenih hidrata na zdravlje mačke traje već dugo. Većina mišljenja se svodi na generalne zaključke iza kojih retko stoje čvrsti argumenti. Jasno je da mačke drugačije obrađuju ugljene hidrate od recimo pasa ili ljudi. Ipak, tip ugljenih hidrata (prost ili složen), kao i način hranjenja mačke imaju značajan uticaj na to koliki će nakon unošenja hrane biti nivo glukoze kod mačaka.
Mačke su više nego sposobne da efektno obrade i iskoriste ugljene hidrate kao izvor energije u nekim okolnostima.
Pojedina istraživanja pokazaju da nema značajnih štetnih uticaja na nivoe insulina i glukoze kod mačaka kod kojih je deo ishrane baziran na ugljenim hidratima. Čak i u nešto ekstremnijim slučajevima gde recimo imamo situaciju da se mačka hrani jednom dnevno i to obrokom u kom 50 procenata kalorija dolazi od ugljenih hidrata, iako su primećeni viši i ponekad odloženi skokovi glukoze u krvi, ni tada se ne dođe do nivoa koji bi mogao da naruši zdravlje mačke. Ekstremni slučajevi gde se unosom ugljenih hidrata narušava metabolizam i zdravlje mačke, primećeni su samo u eksperimentalnim dijetama, a nisu zabeleženi kod komercijalne hrane za mačke koja se može naći u radnjama.
Iako postoje određene nedoumice i kod ovakvih tipova studija, većina istraživanja nije uspela da dokaže da ishrana bogata ugljenim hidratima predstavlja značajan rizik za razvoj dijabetesa kod mačaka. Gojaznost je naravno veliki faktor rizika za razvoj dijabetesa kod mačaka, ali dokazi dobijeni istraživanjima su jasni u tome, ishrana suvom hranom bogatom ugljenim hidratima, ali sa malo masti ne predstavlja uzrok gojaznosti kod mačaka. Sa druge strane, hrana koja je kalorična i bogata mastima predstavlja faktor rizika za razvoj gojaznosti mačke.
Mačke i voda
Uvreženo mišljenje je da mačke čija je ishrana bazirana na suvoj hrani povezana sa manjim unosom vode imaju kao posledicu bolesti bubrega i urniranog trakta. Neka istraživanja čak pokazuju da mačke piju manje vode ukoliko jedu suvu hranu. Kontra tome, pojedine studije su pokazale da ne postoje razlike u unosu vode koje zavise od toga da li mačke pretežno jedu suvu ili vlažnu hranu. Ono što treba napomenuti je da i pored sprovedenih brojnih istraživanja vezanih za razvoj hronične bolesti bubrega, još uvek nije dobijen rezultat koji potvrđuje vezu. I dok postoji značajna uloga u tretiranju ovih oboljenja kroz ishranu zasnovanu na vlažnoj hrani, nije dokazano da je jedini faktor koji ima uticaj baš voda od koje se većim delom ova hrana sastoji. Tako postoji i suva hrana koja se može terapijski koristiti i pomoći ukoliko mačka ima probleme sa bubrezima ili urinarnim traktom.
Vlažna hrana uglavnom ima manje kalorija od suve, te se stoga smatra da je vlažna hrana dobra za održavanje zdrave težine kod mačaka. Ipak veliki uticaj ima i raspored obroka kao i količina hrane koju mačka unese.
Zbog ovih faktora možemo reći da je moguće da mačka bude gojazna, a da se hrani vlažnom hranom ili da bude “fit“, a da se hrani uglavnom suvom hranom.
Ukupno gledano, unos vode ima uticaj na razvoj gojaznosti kod mačaka, s toga bi vlasnici koji odluče da svog ljubimca hrane suvom hranom trebalo da biraju onu u kojoj ima više vode, ili da omoguće neprestan pristup svežoj vodi za svog ljubimca koja će biti dodatak potrebnom unosu.
Sveukupno gledano, ne postoji tačan odgovor da li je za mačku bolja suva ili vlažna hrana. Odgovor je individualan i zavisi od mačke i njenih karakteristika. Zabrinutost oko uticaja ugljenih hidrata na zdravlje mačke je uglavnom preuveličan i to nije razlog da se suva hrana izbegava jer nema štetan uticaj na razvoj dijabetesa i gojaznosti kod mačaka kakav se predstavlja. Mnogo je bitnije obratiti pažnju na sastav hranljivih materija i kalorija koje mačka unosi u organizam. Vlažna hrana je bogata vodom i iako nije jasno utvrđeno kakav uticaj to ima na bolesti bubrega i urinarnog trakta, deluje da ova karakteristika pomaže vlasnicima da lakše kontrolišu unos kalorija kao i težinu njihovih ljubimaca.
Ishrana mladih mačaka
Mačići imaju dosta drugačije potrebe za hranljivim materijama od odraslih mački, što znači da bi ih trebalo hraniti vrstom hrane koja je specijalno napravljena za njihov uzrast. U većini slučajeva majka će se pobrinuti svojim mlekom za sve potrebe koje mačići tog uzrasta imaju sve dok dođu do perioda od 4 do 6 nedelja starosti. Ali ukoliko je situacija takva da je neophodno hraniti tek rođeno mače kome majčino mleko nije dostupno, ono će biti u potpunosti zavisno od staratelja u pogledu unošenja neophodnih nutritijenata.
Kao što je rečeno, idealna situacija je da majka svojim mlekom hrani mače u prvih 4 do 6 nedelja života. Hranljivi sastojci iz njenog mleka pomažu i od velikog su značaja u tranziciji sa mleka ka čvrstoj hrani i igraju značajnu ulogu u formiranju imunog sistema mačke čime pružaju zaštitu od bolesti. Ukoliko je situacija takva da su mačići mlađi od 6 nedelja, potrebno je hraniti ih flašicom u kojoj se nalazi formula koja predstavlja zamenu za majčino mleko. Formula može biti napravljena kod kuće ili se kupiti u radnjama. Po mišljenju stručnjaka, mače mlađe od 2 nedelje treba hraniti na svaka 2 sata. Ne treba brinuti da je to previše za mače jer će ono kad bude sito okrenuti glavu i prestati da jede. Mačići starosti od 2 do 4 nedelje treba da imaju obroke na svaka 3-4 sata.
Kada mače napuni 4 nedelje, često je već spremno da počne da jede čvrstu hranu. Čvrsta hrana bi trebalo da se uvodi postepeno, jedan od načina je da se u manjoj posudi pomešaju čvrsta hrana i formula, čime će mačka postepeno početi da se navikava na promenu. Nikako ne treba požurivati ovaj proces jer će mačka po svom ritmu i potrebama početi da jede čvrstu hranu i taj momenta nije isti kod različitih ljubimaca. U početnom periodu treba svakako nuditi formulu iz flašice mačetu jer ćemo tako biti sigurni da mačka dobija potrebne hranljive sastojke i održava odgovarajuću težinu. Kada napuni 4 nedelje, mačetu bi trebalo da bude neprestano dostupna posuda sa svežom vodom.
Kada mače ima između 6 i 8 nedelja, trebalo bi da je već naviknuto na čvrstu hranu. Pritom mu treba davati hranu koja je napravljena specijalno za mačiće. Smatra se da je dobra ideja kombinovati ishranu davanjem i suve i vlažne hrane da bi mače od malih nogu bilo naviknuto, a kasnije se svakako može prebaciti samo na suvu ili vlažnu hranu u zavisnosti od okolnosti i afiniteta. U ovom uzrastu mačiće treba hraniti 3 do 4 puta na dan i obezbediti svežu vodu da bi hidriranost bila zadovoljavajuća.
Između osme nedelje i 6 meseci starosti, mače nastavlja da jede čvrstu hranu specijalno napravljenu za njihov uzrast 3 do 4 puta dnevno. Kada mače napuni 6 meseci to može biti momenat da se dnevni broj obroka smanji na 2.
Ishrana odraslih mačaka
Vreme za prelazak na hranu za odrasle mačke je kada napune godinu dana. Stručnjaci savetuju da se izbegava ostavljanje hrane dostupnom mačkama tokom celog dana. Ukoliko postoji rutina kod hranjenja, mnogo je lakše ispratiti koliko u stvari mačka jede. Na taj način, bilo da mačka ne jede jer joj se ne sviđa hrana ili možda ima neki zdravstveni problem, lakše ćemo primetiti i odreagovati na primeren način. Takođe, ukoliko im je hrana dostupna tokom celog dana, lakše će postati gojazne što nije nešto što želimo da se dogodi.
U prethodnom delu teksta smo prošli kroz to koje hranljive sastojke bi trebalo da sadrži mačja hrana kao kroz prednosti i nedostatke suve i vlažne hrane. Najbitnija stvar koju vlasnik može da uradi pri odabiru hrane je da proveri na pakovanju kojih sastojaka i u kojoj količini ima u hrani i na taj način uporedi različite vrste hrane. Svojstva hrane se menjaju kroz različita životna doba mačke. Iako hrana za odrasle mačke može da ima širok dijapazon sastojaka, fokus treba da bude na hranljivim materijama. Dobar balans proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala je ono što hranu čini zdravom za mačku. Metode koje stručnjaci u razvijenim zemljama koriste da bi procenili kvalitet hrane za odrasle mačke su metoda formulacije koja uključuje analizu sastojaka koji se nalaze u hrani i poređenje sa potrebama mačke u određenoj fazi života i tzv. “feeding test“ mogućnost varenja i absorbcije hranljivih materija kod mačke.
Treba obratiti pažnju na količinu hrane koja se mačkama daje. Kao što smo spomenuli kod malih mačaka, postoji mogućnost da mačkama hrana bude dostupna tokom celog dana, ili da imaju tačno određeno vreme kada će njihovi obroci biti. Oba načina imaju prednosti i nedostatke. Ukoliko mačke mogu da jedu tokom celog dana, imaju mogućnost da uzimaju manje obroke i tako sebi omoguće lakše varenje. Ali s druge strane postoji opasnost od pojave gojaznosti kod mačke jer je hrana stalno dostupna, a takođe vlasnik teže može da proceni koliko je u stvari hrane njegov ljubimac pojeo.
Ukoliko su mačke “uobročene“, vlasnik će imati uvid koliko jedu, a i biće lakše kontrolisati njihovu težinu ukoliko je potrebno. S druge strane, vlasnik će biti suočen sa kukanjem za hranom što može biti prilično iritantno.
Što se tiče poslastica, ukoliko ih mačke dobijaju povremeno to u većini slučajeva neće imati štetan uticaj. Njihova nutritivna svojstva nisu izbalansirana i prilagođena zdravoj ishrani mačaka, tako da ne treba preterivati. Kao neko opšte pravilo, može se reći da poslastice ne treba da imaju veći udeo od 10-15% ukupnog dnevnog unosa kalorija kod mačke. Pojedine vrste hrane bi trebalo potpuno izbegavati koliko god ih mačke volele. Sirovo meso koje je sjajan izvor hranljivih sastojaka se ne preporučuje kao hrana ili kao poslastica jer predstavlja potencijalni izvor toksoplazmoze i drugih infekcija. Mleko se takođe generalno ne preporučuje kao poslastica jer je većina mačaka netolarantna na laktozu.
Hrana za starije mačke
Starijim mačkama se smatraju one koje imaju više od 10 godina. Već u periodu od 7-10 godina starosti, često se dešava da mačke krenu da razvijaju gojaznost kao posledicu svojih godina, fizičkih promena i promena u ponašanju. Jako je bitno prepoznati moguće zdravstvene probleme kod starijih mačaka jer tome treba prilagoditi i način njihove ishrane. Zbog toga treba redovno konsultovati veterinara koji će proceniti šta je ono što je potrebno ili eventualno nedostaje u ishrani.
Koliko obroka bi trebalo da imaju zavisi od veličine mačke kao i od tačnog broja godina, ali je jako važno naći neki balans koji će omogućiti da mačka ne bude ni prejedena ni gladna, jer su posledice toga upadljivije kod starijih mačaka nego kod onih koje to nisu.
Starije mačke generalno vole da imaju više manjih obroka u toku dana. Unos kalorija kod starijih mačaka bi trebalo smanjiti za oko 20%. Što se tiče mačaka koje spadaju u gerijatrijsku grupu, postoje slučajevi gde je ipak potrebno povećati broj unetih kalorija jer njihova težina opada sa godinama.
Većina vrsta hrane napravljene za starije mačke se pravi po formulama koje imaju prilagođene hranljive sastojke njihovim godinama i imaju manje kalorija nego hrana za mlađe mačke, ali obzirom da ne postoje tačno definisani podaci količina hranljivih sastojaka će varirati kod različitih vrsta hrane. Najbolji način da se odredi koliko čega mačka treba da unese u telo kroz hranu je ipak saradnja sa veterinarom koji će proceniti dnevni unos koji je neophodan za mačku, a na vlasniku je da to podeli u 2-5 dnevnih obroka u zavisnosti od toga kako je njihov ljubimaca navikao.
Voda je najbitniji nutrijent mačaka bilo kog uzrasta. Starenje ipak utiče nepovoljno na to koliko mačke osećaju žeđ i imaju potrebu za vodom, tako da se mora obratiti pažnja da ne dođe do hronične dehidriranosti. Zbog toga mačke treba da imaju stalan pristup svežoj vodi, naročito starije. Mačke ne vole da im voda bude u blizini hrane, a najbolje je da posude sa vodom budu na više mesta.
Hrana za sterilisane mačke
Ako mačku imate jedino kao kućnog ljubimca i ne planirate da se bavite odgojom i razmnožavanjem za dalju prodaju i ukoliko je vaša mačka u stalnom kontaktu sa ljudima, mnogo je lakše u svom domu imati sterilisanu nego nesterilisanu mačku.
Mačke koje nisu reproduktivno aktivne duže žive i život im je zdraviji nakon sterilizacije, pa se zarad očuvanja zdravlja mačke sterilizacija ženki preporučuje.
Isto pravilo važi i za kastrirane mužjake, a glavna prednost kastracije kod mužjaka jeste što neće postojati potreba za označavanjem teritorije kao ni bežanjem od kuće u periodu polnog ciklusa.
Kod hrane za sterilisane mačke važno je da znate da sam zahvat sterilizacije menja hormonski status mačke i to je osnovni i najvažniji razlog zašto sterilisane mačke treba da jedu hranu namenjenu sterilisanim mačkama. Koja je najbolja hrana možete pročitati u našem tekstu 
Najbolja hrana za sterilisane mačke.
Sterilisane mačke se slabije kreću i mirnije su od onih koje nisu sterilisane, a potreba za hranom im ostaje ista. Gojaznost nastaje kada mačka unese više kalorija nego što može da potroši, a višak kilograma kasnije utiče na razvoj različitih hroničnih bolesti.
Pravilnom ishranom gde se smanjuje unos kalorija u odnosu na period pre sterilizacije, sprečićete nagomilavanje masnih naslaga i povećanje telesne težine vaše mačke. Brojanje kalorija mnogima predstavlja komplikovan proces pa je malo verovatno da bi se neko posvetio tome kada je ishrana mačke u pitanju. Ne postoji ništa loše u tome da ishrana mačke ne bude raznovrsna jer neretko se daje u ishrani jedna vrsta granula sa sporadičnim dodatkom neke poslastice, sosića ili paštete. Hrana za sterilisane mačke je veoma dobro izbalansirana i prilagođena njenim specifičnostima i doprinosi očuvanju zdrave kilaže.
Vlažna hrana je bolji izbor za sterilisane mačke zbog održavanja zdrave i dobre telesne težine, ali moramo da napomenemo da bi idealan način ishrane bio primena kombinovane i suve i vlažne hrane.
Kombinovanjem vlažne i suve hrane u ishrani mačke koriste se prednosti obe tipa hrane za mačke. Kao što smo već pisali u tekstu o persijskim mačkama, one po načinu ishrane spadaju u mesoždere i potrebno je da se primenjuje izbalansirana ishrana kojom će se podmiriti sve nutritivne potrebe mačke.
Mačke su često jako izbirljive u pogledu toga šta žele da jedu. Ipak, na kraju krajeva od vlasnika zavisi da li će mačka imati zdravu, dobro izbalansiranu ishranu. Odgovarajuća količina neophodnih nutrijenata za uzrast ljubimca, kao obezbeđivanje dovoljnog unosa vode su pravi put za dug i srećan život mačke i način da ih bolesti zaobiđu sve do starosti. Na ovaj način će mačka imati težinu koja se smatra primerenom i neće skliznuti u gojaznost. Konsultacije sa veterinarom su od velikog značaja jer oni mogu odrediti na osnovu analiza i opšteg fizičkog stanja da li je Vašoj mački potrebno nešto specifično u ishrani i na šta bi trebalo posebno obratiti pažnju. Nemojte da Vas ponesu natpisi u radnjama poput “Najbolja hrana za mačke“, “najjeftinija hrana za mačke“, ili “Premium hrana za mačke“.
Znate šta je potrebno, uradite svoje istraživanje i obezbedite najbolje za svog ljubimca!
