Uobičajena slika koja se može videti prilikom šetnje u većini gradova Srbije su psi lutalice koji leže, jure za automobilima, trče u čoporima delujući zastrašujuće... Ne treba biti stručnjak da bi se doneo zaključak da je taj problem narastajući i da je vidljivo odsustvo bilo kakve strategije koja bi imala za cilj makar ublažavanje situacije kakvu trenutno vidimo. Većina razvijenih zemalja ima plan rešavanja problema pasa lutalica.
Kako se problem pasa lutalica rešava u inostranstvu?
Primer Holandije je možda i najbolja smernica kojom treba da se vode zemlje sa ovim problemom. Oni su napravili sistem u 4 koraka koji je dao sjajne rezultate tako da tamo gotovo i da nema pasa lutalica na ulici:
- Prvi korak je da se pas pokupi sa ulice
- Drugi korak je sterilizacija psa
- Treći korak je vakcinacija
- Četvrti je da se pas vrati na ulicu
Ovaj proces nije brz, ali predstavlja najzdraviji način rešavanja problema koji u većini nerazvijenih zemalja izaziva rast nasilja prema psima. Ipak rešenje o kom smo pričali je sistemsko i na nivou države. Ono što je nama interesantnije je šta pojedinac može da uradi da bi dao svoj doprinos rešavanju problema pasa lutalica. Većina razvijenih zemalja ima neki oblik strategije koja se bavi podizanjem svesti kod ljudi o prednostima udomljavanja u odnosu na kupovinu ljubimaca. Na žalost, kod nas izostaje čak i ovo, iako je relativno lako osmisliti kampanje koje bi propagirale udomljavanje.
Udomljavanje pasa
Dakle, zašto udomljavanje pasa? Kada udomite psa, spasili ste život jednom biću. To je ono što bi svako ko razmišlja o novom ljubimcu trebalo da ima na umu. Ono što je dobra stvar jeste što je trend u zapadnim zemljama takav da ide u smeru povećanja udomljenih u odnosu na kupljenje pse. Sam čin udomljavanja psa kada se već donese ta odluka nije komplikovan, ono što je bitnije jeste da čovek koji ima nameru da udomi psa postavi sebi određena pitanja. Odgovorima na ta pitanja će najpre razrešiti da li je udomljavanje psa ono što stvarno želi u odnosu na uslove i stil života koji vodi, a zatim će na taj način postati sigurniji kakve osobine pas treba da ima da bi bio odgovarajući za njega.
Da li ste spremni da usvojite psa?
Ljudi imaju različite motive zbog kojih se odlučuju na usvajanje psa. Mnogi ljudi usvajaju psa da bi obradovali decu i zato što žele da njihova deca osete odgovornost koju donosi vlasništvo nad psom. Drugi ljudi usvajaju pse kojima je neophodna pomoć jer žive na ulici teškim životom. Pojedinci se odlučuju na udomljavanje jer im je uginuo prethodni ljubimac. Sve navedeno je potpuno razumno i na mestu, ali postoje pojedini razlozi koje niko ne bi trebalo da koristi za udomljavanje. Ukoliko želimo psa koji bi nam čuvao kuću, možda je bolje da razmislimo o ugradnji sigurnosnog sistema. Ipak, ukoliko smatramo da je trenutno u trendu udomljavanje, to ne bi trebalo da nam bude motiv. Neophodno je da iznad svega osoba koja udomljava psa ima jaku želju da pas postane deo njenog života.
Pre nego što se odlučite za udomljavanje potrebno je da bude u potpunosti jasno šta podrazumeva staranje o nekom psu jer različiti psi imaju različite potrebe
Koja pitanja zahtevaju pozitivan odgovor pre udomljavanja?
Neke stvari moraju biti “na svom mestu“ u domaćinstvu i u životu budućeg vlasnika psa kao i u životima ostalih članova domaćinstva. Ukoliko imamo nedoumice u vezi tako velikog koraka poput udomljavanja psa, potrebno je da postavimo sebi određena pitanja kako bismo bili sigurni u svoju odluku:
- Da li je vaš životni prostor pogodan za život sa psom? Neophodno je da pas ima odgovarajući prostor da se igra, da jede i spava, da izlazi napolje (ukoliko postoji dvorište). Pritom veličina životnog prostora i postojanje dvorišta ne moraju da imaju presudnu ulogu u tome da li da uopšte udomimo psa. Ono na šta bi to moglo da utiče je izbor rase, jer su pojedine rase pogodnije i brže se prilagođavaju životu u stanu. Koje rase su najbolje možete pročitati u našem tekstu
Najbolji psi za stan – 5 najboljih rasa za život u stanu . - Da li ćete imati dovoljno vremena za vašeg novog ljubimca? Psi su društvene životinje i želeće da provode vreme sa vama. To ne znači da će vlasnik morati da ceo dan da provodi sa njim, ali moraće da postoji plan obaveznih šetnji i hranjenja. Štenci su najzahtevniji, oni moraju da izađu napolje svakih nekoliko časova dok odrasli psi najčešće moraju da izlaze svakih 8 časova. Da li se to uklapa u svakodnevne obaveze vlasnika je pitanje na koje treba odgovoriti pre nego što se obavi udomljavanje.
- Da li smo spremni na restrikcije vezane za socijalni život? Realno je da vlasnici pasa teško imaju izlive spontanosti poput neplaniranog odlaska na vikend ili odmor. Neophodno je isplanirati šta uraditi sa psom? Bilo da ga ostavljamo kod prijatelja, u hostelu ili ga vodimo sa sobom na putovanje svako od rešenja ubija spontanost koju bi potencijalno mogli da imamo. Takođe ukoliko nekim slučajem posle radnog dana želimo da izađemo sa prijateljima, to sa psom kao članom domaćinstva postaje komplikovano (ali ne i neizvodljivo), jer pas ne želi da bude sam ceo dan pa onda i celu noć. Ako mu to priuštimo, pas će sam naći zabavu, a to nije nešto što želimo da se dogodi.
- Da li finansijski možemo sebi da priuštimo da nam pas bude član porodice? Čak i ako pretpostavimo da je pas udomljen ili dobijen na poklon, a ne kupljen, troškovi će i dalje postojati i vezani su za hranu, veterinara, eventualni trening, sterilizaciju, redovne vakcinacije, negu dlake... I to verovatno nije kraj, uvek postoji gomila skrivenih troškova koji će sporadično izbijati u prvi plan.
Odabir psa koji će se najbolje uklopiti u naš dom
Ne kaže se bez razloga da ponekad “pas pronađe nas, a ne mi njega“. U slučaju da ste takav karakter da ćete uzeti lutalicu sa ulice da bi ga udomili i brinuli o njemu, najčešće ćete morati da se prilagođavate psu i njegovim “ćudima“, jer je većina pasa koji odrastaju na ulici mešanih rasa, tako da se ne može izvesti neki konkretan zaključak o njihovim karakteristikama.
U slučaju da vlasnik želi više da promisli pre udomljavanja, mogao bi da se zapita sledeće:
- Kakav pas odgovara našem senzibilitetu? Različite rase imaju različite temperamente i različite potrebe za aktivnostima. Samim tim će i obaveze koje vlasnik ima biti različite. Nekome više odgovara miran pas kome će biti dovoljne lagane šetnje i koji će svoju naklonost pokazivati maženjem na nekom udobnom mestu, dok neko želi energičnog psa koji će zahtevati gomilu aktivnosti i treninga. Neke rase su vokalne u velikoj meri, što odgovara vlasnicima koji psa posmatraju kao čuvara (kao što smo spomenuli pogrešan razlog za udomljavanje psa, ali i dalje se dešava), dok druge rase retko možemo da čujemo da se oglašavaju.
- Kakav pas odgovara našim ukućanima? Da li nam je potreban pas koji se slaže sa decom? Da li je neko od ukućana alergičan na pse? Kako će drugi ljubimci reagovati na psa? Ova pitanja treba postaviti uzgajivaču ukoliko udomljavamo psa na taj način. U slučaju da udomljavamo psa koji je nedavno napušten ili ga udomljavamo iz neke porodice, možemo se konsultovati sa veterinarom koji će moći da nam pruži neke generalne informacije o rasi.
- Da li želimo štene ili odraslog psa? Štenci zahtevaju puno rada da bi se obučili i postali poslušni. Moraju često da izlaze napolje, žvaću sve što im padne pod šapu. Ukoliko neko želi da izbegne sve ovo ili nema dovoljno vremena da se posveti štenetu, trebalo bi da razmisli o udomljavanju odraslog psa. Mladi odrasli psi između 1 i 6 godina već imaju određene navike i često su već prošli neke treninga zbog čega su daleko ispred štenaca što se tiče navedenog. Ovo je dobra opcija jer će psi ovog uzrasta biti energični i željni treninga, ali će vlasnik imati manje potencijalnih problema nego sa štencima. Ne treba potpuno zanemariti ni odrasle pse jer postoji veliki broj njih kojima treba dom, a vrlo često su već naviknuti na život sa ljudima.
Šta nam je potrebno kada smo rešili da udomimo ili dobijemo psa na poklon?
Kada smo doneli odluku o tome da ćemo udomiti psa ili uzeti psa na poklon, potrebno je da se snabdemo hranom i opremom koje će ga činiti srećnim i zdravim.
Ono što bi trebalo da imamo u domu kada pas dođe je:
- Hrana za pse (po dogovoru sa veterinarom ili ljudima iz azila ukoliko smo ga usvojili na taj način)
- Činije za hranu i vodu
- Ogrlica i povodac
- Krevet ili ležaljka za psa
- Igračke za psa
- Poslastice za psa
- Neophodne stvari za prvu pomoć
- Kesice i lopatice za skupljanje izmeta..
Koje su prednosti dobijanja psa na poklon?
Psi na poklon su generalno svi psi koje smo dobili od nekoga, čak i udomljavanje iz azila spada u ovu grupu jer smo tog psa dobili - nismo ga kupili ili uzeli sa ulice. Ovo može biti i bolja varijanta jer imamo nekoga ko nam može dati odgovore na naša pitanja, pogotovo ako je u pitanju starije štene ili odrastao pas. Da li pas ima određene navike koje nam ne bi možda odgovarale, da li je aktivan ili pasivan, da li su mu potrebne češće šetnje, da li je dobar izbor ukoliko imate dete?
Proces udomljavanja
Kada smo sami sebi odgovorili na specifična pitanja i rešili da ćemo usvojiti psa kao novog člana porodice, možemo početi da razmišljamo o sledećim koracima. Prvo što treba da rešimo je odakle ćemo udomiti svog budućeg ljubimca. Da li udomiti psa iz azila ili neke druge porodice je pitanje koje ljudi često sebi postavljaju. Razvojem društvenih mreža pojavio se i veliki broj grupa čiji članovi kroz međusobnu interakciju rešavaju probleme napuštenih pasa, onih koji su još na ulici ili su sklonjeni sa ulice. Postoje situacije u kojima se daju psi na poklon i to je obično slučaj sa tek rođenim štencima za koje se traži trajno rešenje. Međutim ovo nije strogo pravilo jer postoje i oni koji nude starije ili odrasle pse na poklon. Druga varijanta su azili za pse u kojima se mogu naći psi najrazličitijih rasa. Ukoliko je neko impulsivan, može se desiti i da direktno udomi psa koga je video na ulici.
Dok su druga dva načina brža, usvajanje iz azila može potrajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Pojedini azili mogu zatražiti posetu novom domu da bi se uverili u uslove, neki drugi će tražiti reference ili kontakt veterinara u slučaju da budući vlasnik već ima životinje kod kuće.
Mnoštvo pitanja nalaze se na putu koji vodi do konačnog cilja budućeg vlasnika psa. Šta da očekujem nakon udomljavanja psa? Koliko dugo će se pas prilagođavati novom vlasniku i domu? Da li je normalno pokajati se i predomisliti nakon udomljavanja psa? Sve su to sitnice koje će se brzo zaboraviti. Kada dođe vreme da novi član porodice dođe u svoj novi dom, vlasnik mora da zapamti da treba da bude jako strpljiv. Ukoliko možemo na sekund da se postavimo na mesto psa videćemo koliko je teško da iz drugog doma ili u još težim slučajevima sa ulice dođete u potpuno nove uslove života. Potrebno je puno nežnosti i ne treba psu pokazivati sve odjednom već postepeno.
Pre dolaska psa, dom i svi ukućani treba da budu pripremljeni na najbolji mogući način, tako da sve što preostaje je da novom ukućanu pružimo ljubav i svo potrebno strpljenje
Period prilagođavanja će trajati nekoliko nedelja koje će nam verovatno izgledati predugo, ali nagrada koju ćemo nakon toga dobiti je vredna čekanja. I za kraj ne zaboravite, udomljavajte, ne kupujte ljubimce!
