Kao što verovatno svi već znamo, kućne biljke su savršen način da se osveži izgled i osećaj pri boravku u životnom prostoru. Ipak, ono što mnogi ne znaju je da postoji dosta kućnih biljaka koje su otrovne i opasne za kućne ljubimce, koji su ravnopravan član porodice.
Svrha ovog teksta nije da bilo koga obeshrabrimo u gajenju biljaka koje oplemenjuju prostor u kome se živi. Takođe ne želimo ni da obeshrabrimo ljude da udomljavaju ljubimce jer je to neprocenjivo.
Ono što želimo je da napomenemo i upozorimo na određene tipove biljaka koje mogu loše uticati na zdravlje ljubimaca, a u pojedinim slučajima ih mogu i životno ugroziti.
Znaci da je vaš ljubimac pojeo nešto otrovno
Ukoliko primetite neki od uobičajenih znakova trovanja ljubimca, neophodno je pravovremeno reagovati i potražiti pomoć veterinara. Najčešći znaci trovanja ne razlikuju se mnogo kod ljudi i životinja, a oni mogu biti:
- Oralna iritacija
- Povraćanje
- Teškoće pri gutanju
- Teškoće pri disanju
- Gubitak apetita
- Umor ili slabost
- Dijareja
- Drhtavica
- Groznica
- Zatvor
- Krv u stolici ili pri povraćanju
Dakle koje su to kućne biljke otrovne za vaše ljubimce? Pa, ima ih dosta, ali mi ćemo u nastavku teksta nabrojati neke od onih koje se često nalaze u domovima ljudi na našem podneblju. Skoncentrisaćemo se na biljke koje se gaje u stanu, jer ljubimci koji provode vreme u dvorištu imaju na raspolaganju travu koju mogu da žvaću pa će ređe doći u iskušenje da probaju neke od biljaka koje imate posađene, a mogu biti opasne za njih.
Ciklama
Iako ova prelepa biljka izgleda bezopasno, ona sadrži saponine, jedinjenja koja su veoma rizična i otrovna za ljubimce, naročito za mačke. U zavisnosti od količine saponina koje ljubimac unese, reakcije mogu biti blaže ili veoma ozbiljne poput proliva, povraćanja, aritmije pa u nekim slučajevima čak mogu dovesti i do smrti.
Nivo toksičnosti varira u zavisnosti od dela biljke, ali cela ciklama je otrovna za ljubimce!
Ipak, ukoliko primetite da je vaš ljubimac pojeo deo ciklame, potrebno je da obratite pažnju, jer čak i male količine mogu u nekim slučajevima da izazovu probleme.
Znaci blažeg trovanja ciklamom su povraćanje, dijareja, smanjen apetit i iritacija u usnoj duplji. Što se tiče slučajeva ozbiljnijeg trovanja ovom biljkom, iako su retki, dešavaju se ako ljubimac unese u sebe veće količine ciklame. Posledice ovoga su aritmije, napadi različite snage i kao najgori ishod u pojedinim slučajevima, smrt ljubimca.
Kako je jako teško proceniti koju količinu biljke je ljubimac pojeo, preporučuje se poseta veterinaru ako imate bilo kakve nedoumice. Stručnjaci će moće da ocene ozbiljnost situacije i odreaguju na pravi način.
Fikus
Različiti tipovi ove biljke su karakteristični stanovnici naših domova. Iako jako popularni, fikusi mogu biti otrovni za pse jer sadrže jedinjenja koja mogu iziritirati kožu prilikom dodira ili izazvati iritacije ukoliko ljubimac pojede deo biljke.
Ukoliko ljubimac pojede neki deo fikusa, mogu se javiti neki od sledećih simptoma:
- Povraćanje
- Dijareja
- Gubitak apetita
- Trljanje lica šapom
- Trljanje lica o pod
- Uznemirenost
- Bolovi u ustima
- Bolovi u stomaku
Ukoliko se pojave neki od ovih simptoma, važno je da odvedete ljubimca veterinaru kako bi stručno lice proverilo stanje iako su retki slučajevi ozbiljnog trovanja fikusom. Analizom krvi, urina i biohemijskim analizama se može utvrditi kako funkcionišu unutrašnji organi ljubimca.
Ukoliko je prisutno ozbiljnije povraćanje ili dijareja, ljubimac može biti testiran i na toksične enzime biljke koju je pojeo.
Uz odgovarajuću terapiju, ljubimci koji se otrovali Fikusom se dosta dobro oporave. Potrebno je ispratiti u narednom periodu eventualnu pojavu novih simptoma ili promene u ponašanju i odreagovati na vreme.
Difenbahija
Još jedna od popularnih kućnih biljaka koje se često sreću u domovima je difenbahija. Postoji samo jedan problem, difenbahija je otrovna za svakoga ko pojede neki njen deo, samim tim i za kućne ljubimce.
Kristali oksalata su enzimi koje difenbahija sadrži koji su poput iglica i koji stvaraju probleme u digestivnom traktu. Pored ovih enzima, čitava difenbahija sadrži kiselinu koja takođe stvara probleme. Ono što je sreća u nesreći je automatski osećaj pečenja u ustima koji ih najčešće odvrati od daljeg žvakanja.
Kučići koji vole igru i radoznale mačke su često žrtve trovanja ovom biljkom, ali i papagaji i druge ptice takođe mogu osetiti simptome ukoliko probaju difenbahiju.
Jako je važno da vlasnik odmah konsultuje veterinara ako sumnja da je ljubimac pojeo deo difenbahije. Iako su retki fatalni ishodi, efekti trovanja su bolni i neprijatni.
Simptomi koji se javljaju su:
- pojačano lučenje pljuvačke
- bol i pečenje u ustima
- povraćanje
- teškoće pri gutanju
- otok u ustima
- teškoće pri disanju
U svakom slučaju, primarno je obratiti se veterinaru koji će proveriti i druga stanja i bolesti koja mogu dovesti do simptoma koje ljubimac ima. Što se pre uspostavi dijagnoza, pre se može krenuti sa odgovarajućim tretmanom. Iako efekti trovanja difenbahijom mogu biti ozbiljni, prognoze za oporavak su dosta dobre. Po povratku kući, pas treba da odmara narednih dana i da jede blendiranu hranu, kako bi se organi za varenje doveli u red.
Aloe vera
Iako se gel koji se nalazi u ovoj biljci koristi za opekotine kod ljudi kao i druge medicinske svrhe, mnoge može iznenaditi činjenica da je ova biljka otrovna za decu i kućne ljubimce.
Aloe vera sadrži saponin, jedinjenje koje pri unošenju nekog dela biljke u organizam izaziva reakcije koje mogu biti opasne. Simptomi trovanja Aloe verom mogu biti blagi, ali se dešava da budu ozbiljni poput obilnog povraćanja ili dijaree, smanjenog šećera u krvi i drugih.
Trovanje može biti ozbiljno do mere da dođe do smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca što bi moralo odmah da se tretira da ne bi dovelo do fatalnog ishoda.
Drugi simptomi koji se javljaju su nepravilan srčani ritam, teškoće pri disanju, visoka temperatura, iritacije na kože, gubitak težine, letargija, nekoordinisani pokreti itd.
Jako je bitno obratiti se veterinaru i dati informacije ukoliko ste primetili da je ljubimac uneo u organizam Aloe veru. Stručnjaci će obaviti ceo pregled, ukoliko je potrebno i laboratorijske analize i tako utvrditi posledice koje konzumiranje ove otrovne biljke ima. Na osnovu toga će proceniti da jel je neophodno ispiranje stomaka da bi eliminisali svi ostaci biljke iz organizma. Takođe, ukoliko je potrebno ljubimac će dobiti infuziju i kiseonik(sve navedeno se odnosi na teže slučajeve trovanja).
Sam oporavak zavisi od toga koju količinu Aloe vere je ljubimac pojeo i koliko brzo je krenuo tretman. Većina ljubimaca se oporavi u potpunosti, ali je neophodno praćenje kada se vrati kuće, kao i odlazak na redovne kontrole kod veterinara.
Filodendron
Ove velike tropske biljke su česte u našim domovima, pre svega zbog lepog izgleda i činjenice da ne zahtevaju posebno održavanje. Ono što je problem je to što sadrže kristale kalcijum oksalata u svim svojim delovima. Oni mogu izazvati velike probleme prilikom žvakanja ili gutanja, što ih čini rizičnim za kućne ljubimce. Već mala količina bi zbog svojih efekata trebalo da odvrati ljubimca, ali u pojedinim slučajevima će ljubimac progutati veće količine Filodendrona i tada je poseta veterinaru neizbežna.
Simptomi koji su javljaju pri trovanju Filodendronom su:
- Aritmija
- Dijareja
- Problemi sa gutanjem
- Teško disanje
- Gubitak apetita
- Trljanje licai njuške
- Otok jezika i usana
- Povraćanje
Tretman koji ljubimci dobijaju započinje ispiranjem usta hladnom vodom kako bise odstranilo što više kristala. Ovo može biti sve što je potrebno u nekim slučajevima, uz dodatak nečega hladnog, poput mleka, što bi dodatno smanjilo nelagodu. U zavisnosti od okolnosti, ljubimac može dobiti lekove protiv bolova i antihistaminik. Ukoliko je ljubimac uneo u sebe veće količine Filodendrona, najčešće će dobiti infuziju da ne bi dehidrirao, uz obaveznu injekciju antihistaminika. U slučajevima da su zakrčeni disajni putevi, ljubimac bi trebalo da ostane pod nadzorom veterinara sve dok se to ne reši.
Prognoze za male unete količine Filodendrona su dobre, bolovi koje ljubimac ima uglavnom prolaze za 12-24 časa. Unos veće količine je redak slučaj zbog bolova i neprijatnosti u ustima prilikom unosa. Ukoliko se to ipak desi, može doći do oštećenja bubrega i jetre pa je neophodno dalje praćenje ovih organa i njihovog funkcionisanja.
Šta možemo zaključiti?
Pored biljaka kojima smo posvetili prethodni deo teksta, u one koje su opasne za ljubimce ubrajamo i Juku, Spatifilum, Amarilis, Zamiju, Potos(lozica), Krasula, Kaladijum i druge.
Najbolja preventiva je da u prostorijama u kojima borave ljubimci nemate biljke koje mogu da naškode zdravlju. Ukoliko je situacija takva da ih imate i da ljubimci mogu da im pristupe, treba obratiti posebnu pažnju ukoliko ljubimci pojedu neki njihov deo.
Većina slučajeva je manje više bezopasna, ali i pored toga zahteva pažnju i konsultaciju sa veterinarom. U situacijama kada je ljubimac uneo veću količinu otrovne biljke, poseta veterinaru je obavezna jer se može desiti da reakcije koje imaju budu životno ugrožavajuće za njih.
